Staklo je otkriveno oko 3.000 godine pre nove ere u Egiptu. U to doba nije bilo moguće proizvesti čisto staklo jer tehnologija to nije omogućavala, pa se samim tim staklo koristilo za izradu ukrasa i ukrasnih predmeta. Staklo se nalazi i u prirodi i stvara se vulkanskim aktivnostima. Još jedan od načina nastanka stakla je udarom groma u silicijumski pesak…
Staklo se pravi od silicijuma i baza spojenih na visokoj temperaturi. Sadrži najčešće silicijumski pesak, sodu, okside alkalnih metala i krečnjak. To je homogena amorfna, izotropna, providna, čvrsta i krta materija u metastabilnom stanju nastala hlađenjem i zagrevanjem. Staklo je najčešće ravno i providno, a može biti različitih oblika boja i tvrdoće. To je biološki neaktivni material.
Stakleni predmeti privlače veliku pažnju i izgledaju kao da ih je veoma lako napraviti, ali nije tako. Izrada staklenih predmeta zahteva preciznost, uvežbanost i poznavanje veoma starog zanata. Staklo se proizvodi u staklarskim pećima zagrevanjem i topljenjem, a kao rezultat nastaje bezoblična masa koja dok je zagrejana omogućava oblikovanje, sečenje, bojenje i izradu najraznovrsnijih oblika.
Međutim kada se ohladi ta masa dobija neke nove osobine, postaje veoma krto i razbija se na hiljade oštrih delova. Savremen proizvodni proces dobijanja stakla i predmeta od stakla podrazumeva brojne inovacije i dodavanje različitih primesa koje menjaju njegovu čvrstoću, boju i dr.
Primena stakla u arhitekturi i građevinarstvu je velika. U prošlosti bojeni stakleni komadići ukrašavali su vitraže mnogobrojnih objekata. Staklo danas ima široku primenu i koristi se za izradu prozora, vrata, pregrada, nameštaja, bele tehnike, akvarijuma, fasada i drugih elemenata enterijera i eksterijera.
Vrste stakla
FLOT staklo (float) – 90 % svetske proizvodnje ravnog stakla je float staklo. Float staklo se dobija tzv. Float procesom. Široka traka rastopljene mase klizi po tečnom metalu u komori sa kontrolisanom atmosferom; masa se postepeno hladi i nastaje staklo idealno ravne površine koga odlikuju prozirnost i bistrina staklene mase, ujednačenost debljine i paralelnost površina. Proces proizvodnje float stakla razvijen je od strane Alastaira Pilkingtona. Pilkington je ovu metodu patentirao 1959.godine. Obično staklo je bezbojno, a proizvodi se i u bojama: bronze, zeleno, sivo, azur, tamno plavo. Obično staklo u boji neki još zovu “Parsol” (iako je to hemijski smesa koja se nanosi na staklo radi zaštite od UVA zraka dugih talasa). Upotrebljava se za zastakljivanje prozora, vrata, staklenih bašta, fasada i dr.
IZO staklo - Sastoji od dve staklene površine razdvojene distancionim ramom i spojene organskim lepkom – zaptivačem. Prostor izmedju stakala moze biti ispunjen vazduhom ili inertnim gasovima poput Argona koji bitno doprinose termoizolaciji samog stakla.
LOW-E staklo - Najznačajnije dostignuće na polju usavršavanja izolacionih sposobnosti stakla je proizvodnja stakla na čiju se površinu deponuje selektivan sloj molekula oksida koji reflektuju samo toplotno zračenje, tako da ovakva stakla niske emisije deo toplote vraćaju nazad ka izvoru iz kojeg dolazi. Istovremeno takvi slojevi minimalno deluju na sunčevo zra č enje pa pored toga što značajno smanjuju gubitke toplote oni dozvoljavaju dobitke sunčeve energije. Nisko emisiona stakla se zbog svih ovih karakteristika smatraju i ekoloskim jer smanjenjem toplotnih gubitaka smanjuje se i ukupna potreba za proizvodnjom energije potrebne za grejanje pa samim tim i emisije štetnih gasova u atmosferu.
STOPSOL staklo (FLOT + sloj za refleksiju) – Stopsol predstavlja staklo za kontrolu energije. Sva zračenja koja dobijamo od sunca i koja prolaze kroz staklo i dospevaju u prostorije doma ili radnog prostora nazivamo dodacima sunčeve energije. Zimi će nesumnjivo prijati jer će kompenzovati gubitke toplote ali leti dolazi do problema pregrevanja prostorija ukoliko imaju velike staklene povrsine, pa je stoga najbolje koristiti stakla sa reflektujućim slojem, tj. stakla za kontrolu energije. Na jednoj površini stakla nalazi se tanak reflektujući sloj koji selektivno propušta količinu svetlosti i vrstu zračenja prema njihovoj talasnoj duzini ali on ne deluje na izvore toplote bez svetlosti (radijatore, peci i slicno) jer ta zracenja pripadaju spektru IC zraka duge talasne duzine.
PARSOL staklo (FLOT bojeno u masi, boje: bronza , siva, zelena, plava) – Ovo je staklo kojem se u toku proizvodnje dodaje boja. Ima široku primenu zbog mogućnosti da upija svetlost i toplotnu energiju pa ga možemo videti u automobilskoj industriji, građevinarstvu (uređenje enterijera), industriji nameštaja, itd.
ŽIČANA stakla – Žičana mreža unutar stakla omogućuje koheziju stakla u slučaju razbijanja. Žičano staklo se najčešće koristi za krovne prozore, kućna ulazna vrata, ispune balkonskih ograda, industrijske hale, spoljne obloge fasada.
PANPLEKS staklo – Ovo je sigurnosno odnosno dvostruko staklo vezano folijom, a najčešća izrada je u varijanti 4+4mm.
Sigurnosno staklo može biti kaljeno staklo i laminirano staklo, lamistal. Naziva se sigurnosno staklo zato što prilikom loma ne stvara oštre komadiće na koje bi se čovek mogao poseći, već se raspršuju u mnogo sitnih komadića koji nisu opasni ako nije velika visina (kaljeno staklo), ili prilikom loma komadi ostaju vezani uz središnju foliju (lamistal staklo).
Kaljeno staklo se proizvodi tako što se staklo zagreva do cca 600°C – 650°C i naglo se hladi ravnomernim udarom vazduha na površinu stakla. Udar vazduha trebao bi biti kontinuiran i ravnomeran na obe strane stakla dok se staklo ne ohladi na 200°C – 320°C, takav proces se zove kaljenje. Kaljeno staklo je otpornije na udarce 4 do 5 puta u odnosu na obično staklo. Minimalno dozvoljen površinski pritisak, koje mora izdržati kaljeno staklo je 120N/mm², a tipičan pritisak loma je oko 165N/mm². Poređenja radi, obično staklo puca na 40N/mm². Uz ove karakteristike kaljeno staklo ima i povećanu otpornost na promene temperatura i to ΔT=150°K .
Staklo koje je kaljeno više se ne može naknadno obrađivati, bušiti. Zato je potrebno pre kaljena napraviti svu obradu koja je potrebna i nakon toga kaliti staklo. Kaljeno staklo se može spajati u laminirano staklo. Kaljena stakla imaju vrlo široku upotrebu kako za enterijer tako i za eksterijer. Npr. staklene tuš kabine su izrađene od kaljenog stakla, a za spoljašnju upotrebu se koriste npr. uvek u krovnim prozorima. Isto tako se koristi za izradu unutrašnjih staklenih vrata bez okvira.
Laminirano staklo ili lamistal je sigurnosno staklo sastavljeno od dve ili više staklenih ploča i jednog ili više međuslojeva folije PVB-a (polyvinylbutyral). Folija i staklo mogu biti u različitih boja i debljina. Sa višestruko laminiranim staklima postižemo neprobojna stakla, a neprobojnost zavisi od broja slojeva i vrsti folije koji su kategorišu prema sigurnosnim standardima.
Gotovo uvek se laminiraju stakla iste debljine. Lamistal staklo ne samo što ima odličnu čvrstoću već se koristi i kod izrade stakala za akustičnu izolaciju prostorija, kao i vatrootpornih stakala. Laminirana stakla ili lamistal imaju izuzetno visok stepen UV zaštite. Laminirati se mogu i odgovarajuća ornamentna stakla, stakla za toplotnu i sunčanu zaštitu, žičana stakla, sigurnosna kaljena stakla i delomično kaljena stakla.
